Eksperti naši molim vas idite i drugima donesite radost i sreću

Zašto ljudi nisu mogli da se ugledaju na aktere donje slike?

U ljudima je stalna protivurečnost i dilema. Laki novac ili moral. Čast ili politika. Obrazovanje ili privatni fakultet. Domaća hrana ili lenjost. Deca ili karijera. Eksperti ili stručnjaci. Da ne bude zabune mislim na eksperte koji su kao korov iznikli u ovih poslednjih 15 godina.

Kako uopšte pomiriti ili bar približiti protivurečnosti. Lako. Zažmuriti na oba oka i započeti san. Tako roditelji žmure i poveruju da su im deca dobra, poslušna i da uče. A deca se nadaju da roditelji žmure. Ovih dana neki prosvetari se bune, štrajkuju, hoće više plate. Ja bih ih sve otpustio. Do jednog. Kakav bezobrazluk. Dok se naše vođe satiru od posla da nas kao ovčice uteraju u tor Evrope oni se bune. Miniraju sve naše napore da postanemo srećna i bogata zemlja. I ne samo da bih im uzeo platu, ja bih ih naterao da uplaćuju u budžet.

- A odakle, ako nemaju platu?

-Pa neka nađu neki posao. Neka prodaju jaja na pijaci za Uskrs, cveće za prvi maj. Tako se to radi.

Ne pitaj šta država može da uradi za tebe, već šta ti možeš da uradiš za nju. To je davno rekao nesrećni Kenedi. Ili se možda rečenica zagubila u prevodu, jer kao da su je ovi naši, pominjani političari doživeli kao da uradiš njoj. I rade joj sve najgore. Muče, potkradaju, varaju, izdaju, odlaze pa se vraćaju, transformišu se iz jagnjeta u vuka i kidaju joj meso. A ona mučena ćuti, baš kao i većina mula u ovoj zemlji. Nije da nam neko baš bukvalno skida meso s kostiju. Nije. Gore je od toga. Oborili su nas na zemlju i sede nam na grudima, gledajući kako se davimo i kako plavimo. Tu poneko uzme boju žutih i poveruje da će novi (po ko zna koji put su se pretvorili u nove) doneti boljitak. Ali avaj. Neki uzmu crvenu na radost. Samo čemu li se raduju? Možda ostacima mesa na kostima ove država. Zvalo se to meso Telekom, Avala film ili neko sportsko društvo. Sve je razbucano. I svi tome zdušno doprinose. A mule... Ćute. Ni pištaljke više ne uzimaju.

Skoro sam čuo zanimljivu misao. Sačuvaj me bože strastvene budale, kakvu štetu može da napravi nema sile koja može da popravi pokvareno. Baš tako. Za ideale više ne ginu budale. Jer budala tog tipa je sve manje. Sve je više eksperata. E, tako nam i treba. Dok niče neka nova partija, dok okuplja kameleone, odlaze nam dobra deca iz zemlje. A možda i nisu tako dobra kada odlaze. Jer ako svi mladi odu s kime ćemo mi ostariti... do kraja? 

Vic za kraj, samo o ekspertima i seljacima. Ne morate da mi vratite Džekija, samo idite.