Eksperti naši molim vas idite i drugima donesite radost i sreću

Zašto ljudi nisu mogli da se ugledaju na aktere donje slike?

U ljudima je stalna protivurečnost i dilema. Laki novac ili moral. Čast ili politika. Obrazovanje ili privatni fakultet. Domaća hrana ili lenjost. Deca ili karijera. Eksperti ili stručnjaci. Da ne bude zabune mislim na eksperte koji su kao korov iznikli u ovih poslednjih 15 godina.

Kako uopšte pomiriti ili bar približiti protivurečnosti. Lako. Zažmuriti na oba oka i započeti san. Tako roditelji žmure i poveruju da su im deca dobra, poslušna i da uče. A deca se nadaju da roditelji žmure. Ovih dana neki prosvetari se bune, štrajkuju, hoće više plate. Ja bih ih sve otpustio. Do jednog. Kakav bezobrazluk. Dok se naše vođe satiru od posla da nas kao ovčice uteraju u tor Evrope oni se bune. Miniraju sve naše napore da postanemo srećna i bogata zemlja. I ne samo da bih im uzeo platu, ja bih ih naterao da uplaćuju u budžet.

- A odakle, ako nemaju platu?

-Pa neka nađu neki posao. Neka prodaju jaja na pijaci za Uskrs, cveće za prvi maj. Tako se to radi.

Ne pitaj šta država može da uradi za tebe, već šta ti možeš da uradiš za nju. To je davno rekao nesrećni Kenedi. Ili se možda rečenica zagubila u prevodu, jer kao da su je ovi naši, pominjani političari doživeli kao da uradiš njoj. I rade joj sve najgore. Muče, potkradaju, varaju, izdaju, odlaze pa se vraćaju, transformišu se iz jagnjeta u vuka i kidaju joj meso. A ona mučena ćuti, baš kao i većina mula u ovoj zemlji. Nije da nam neko baš bukvalno skida meso s kostiju. Nije. Gore je od toga. Oborili su nas na zemlju i sede nam na grudima, gledajući kako se davimo i kako plavimo. Tu poneko uzme boju žutih i poveruje da će novi (po ko zna koji put su se pretvorili u nove) doneti boljitak. Ali avaj. Neki uzmu crvenu na radost. Samo čemu li se raduju? Možda ostacima mesa na kostima ove država. Zvalo se to meso Telekom, Avala film ili neko sportsko društvo. Sve je razbucano. I svi tome zdušno doprinose. A mule... Ćute. Ni pištaljke više ne uzimaju.

Skoro sam čuo zanimljivu misao. Sačuvaj me bože strastvene budale, kakvu štetu može da napravi nema sile koja može da popravi pokvareno. Baš tako. Za ideale više ne ginu budale. Jer budala tog tipa je sve manje. Sve je više eksperata. E, tako nam i treba. Dok niče neka nova partija, dok okuplja kameleone, odlaze nam dobra deca iz zemlje. A možda i nisu tako dobra kada odlaze. Jer ako svi mladi odu s kime ćemo mi ostariti... do kraja? 

Vic za kraj, samo o ekspertima i seljacima. Ne morate da mi vratite Džekija, samo idite.

Bolji život neće doći

Nekada davno čuo sam onu Kočićevu tugovanku: "U ropstvu se rodih, u ropstvu živjeh, u ropstvu ću vajme i umrijeti". Blago njemu. Bio je pod tuđom čizmom, turskom. I znao je zašta jadikuje. A mi? Šta s nama koji smo u XXI veku? Za čime mi jadikujemo? Od čega nam se duše tope? Biram - reforme. Svako ima poneku misao koja mu je prilegla na grbaču i savija mu kičmu, lomi kolena, tera dušu da jeca i čeka. Čekajući neko bolje sutra, mene izdrobiše reforme. Neko bolje sutra. Neka  bolju vlast. Pošteni upravnici, direktori, ministri, predsednici i premijere.

Beše "kominizam". Nije to bio pravi komunizam, ali nema veze. Dobro je došao ovima posle da se ostrvljuju na njega i da sve koji nostalgično uzdišu za boljim "vremenima" ispravljaju i podučavaju da nam je zemljom upravljao tiranin. I jeste. Bio je to tiranin koji je terao sirotinju da se obrazuje, seljake da elektirfikuje sela, nepismene da se školuju. Jeste, otimao je bogatašima i zbog toga ga bar 1000 porodica mrzi večnom mržnjom, Zaslužio je. Problem je što ga je milion porodica obožavalo.

Brine me šta će biti kada se budu svodili računi za ovu vlast. Ne konkretnu, već od Tita naovamo. Jer od sirotinje se uzima. Sirotinja se popela stepenicu više u hijerarhiji nemaštine. Polako, ali nimalo dostojanstveno stižemo svi tamo. Osim ljudi na valsti ili u vlasti. Zapravo od ljudi u koje je ušla vlast i zaposela ih. Ušao je đavo u njih, a ne bi pomogao ni isterivač istog da se vrate u osnovno - ljudsko stanje.

Do nekog novog stanja u kome će se vratiti ranije, ljudske vrednosti, ostajem da vrebam iz prikrajka i da se nadam, ni sam ne znam u šta, ali imam pravo na sopstvene iluzije. Kvotu razočaranja sam odavno popunio.

Nauka je upropastila prošlost - DEO I paleodijeta

Često se na raznim grupama čuje kako nam je nauka donela mnogo zla. Ja ću u ime samo takvih ljudi da progovorim. Braniću njihove stavove. Ignorisaću istinu i činjenice. Zato saopštavam, u njihovo ime, dosta mi je te nauke. Svako malo, nešto nam se nauka drsko umeša u život. Izmeni nam naše stare dobre navike. Prosto nas upropasti.

Jurnjava po kamenom dobu

U slici i reči napadam nauku. Zašto? Zato što, da iste nije bilo, i to u svim segmentima, da se nije raširila, mozak pokorila i kao 3D paučina nas uvukla u svoj vrtlog. još bismo živeli ovako lepo i srećno, kako slika 1 prikazuje.

                                          Slika 1. Idilični život u pećinici.

Ipak može se uočiti da domaćin (levo) izvodi neke radnje koje će nas dovesti do zlokobnog otkrića koje je izazvalo hiljade mrtvih i razaranje stotina hiljada domova. Zli "trljač" je stvorio vatru. Tu dole, na samoj ivici štapa, skočiće varnica koja je izazivač naše sveukupne propasti. Naravno, ima i drugih slika koje oživljavaju romantičnost ovog doba. Njih i sami možete da nađete.

Prvi kritički umovi koji su jasno prepoznali zamku takozvanog progresa dostojanstveno su rekli - ne.

Slika 2. Kritički umovi koji su odbili progres. Rekli su svoje (h)istorijsko - NE.

Nažalost, u žurbi koja je tada bila velika, zbog loših komunikacija kada je padala kiša, slika 1 se nije uvek lako dala realizovati, pa su tadašnji SMS-ovi padali dole ili odlazili gore da postanu bogovi ili hemijski tragovi (eng. chemtrails).

Slika 3. Rana forma SMS-a, bez mogućnosti share - opcije.

U tom periodu i najmoćniji nisu mogli da urade veće zlo od bacanja kamena. Ne s ramena, to je doneo razvoj civilizacije i modernizacija sela, već u čelo. Hrabri su napadali frontalno. Gerilci iz prikrajka - podlo. Tako su lovljeni i ljudi i mamuti. Nije bilo aviona, brodova, niti topova, haubica i drugih ubica. Samo kamen, čovek i prostor. Pa kome se zalomi zgodniji kamen. Arsenal uništenja je ostao, od tada do sada, nepromenjen, slika 4. Ni traga korozije.

Slika 4. Savremeno oružje i oruđe našeg prapretka. I sve je radilo bez struje.

U samom dnu slike vidi se posuda koja je služila za mućenje jaja. Pisaljke u sredini su bili osnovni elementi kojima su urezivani tekstovi, kasnije otkriveni od "osnivača" paleodijete Loren Cordain-a. Da, beše to srećno doba, u kome nije bilo brijanja, benzina, kupanja, TV reklama, uložaka, škole i alarma. Nije bilo stresornih stvari, TV-a, političara, marketinga. Živelo se i umiralo prirodno u 35.-oj muškarci i u 30.-oj žene. Eh, baš je to bilo srećno i hranidbeno dobro vreme. 

Tamo negde u zapećku, neki su oštrili sekire, kolčeve i u vatru gurali svakakvo kamenje od koga će nastati metalno "kamenje". I to je početak kraja srećnog i prelepog života naših kamenih rođaka.